MOHAX КОЈИ ЈЕ ПОСТАО CEO – 1000 ГОДИНА АТОНСКОГ МЕНАЏМЕНТА

Шта је то што је запало за око једном технократи, који је посетио Свету Гору?

Колико је Монашка држава на полуострву Атосу блиска савременом пословном свету?

Колико је научно оправдано упоређивање Свете Горе са мултиетничким предузећем и колико су структура и организација једног манастира применљиве у једној савременој компанији?

Да ли се у Атонском менаџменту крију тајне успешног менаџмента?

Које су то тајне истине монаха које њихову делатност чине очито успешном, а којој завиде и нека од највећих имена домаће и међународне пословне заједнице?

Циљ књиге није да открије златан кључ успеха на пољу менаџмента. Нико, уосталом, не може обећати сигуран рецепт у једном стално променљивом економском окружењу. Оно, међутим, што чини њен повод и скромну амбицију је представљање атонског менаџмента као једног пословног открића, које, напунивши више од 10 векова непрекидног примењеног успеха, може постати прототип једне нове стратегије и нове оријентације у философији једног савременог предузећа. Није случајно што се Света Гора сматра једним од најмоћнијих брендова и ово само по себи чини је занимљивом студијом случаја (case study).

Семе знања, уосталом, увек је вредније од његовог плода и са овог становишта, књига „Монах који је постао CEO“ могла би да постане значајан подстицај за нове приступе не пољу „доброг предузетништва“.

Колико год пута да посетиш Свету Гору, она ти се цела открива бесконачношћу знања и духовности која тe великодушно грли и дарује ти се. Атонски менаџмент је заиста једно од спознајних изненађења која вам припрема Света Гора, једнo пословно откриће, чија аутентичност и ефикасност током времена указују на њу као на оргиналну врсту менаџмента.

          Није случајно да се светогорски основни принципи примењују већ деценијама у савременим предузетничким гигантима, као што ће се показати у одговарајућем поглављу. Истовремено, није случајност да директори великих компанија прибегавају учењу Свете Горе како би донели кључне одлуке за будућност и одрживост својих компанија, док разни CEO[1]–и (главни извршни директори) теже да стекну искуствено знање атонског менаџмента.

          Знање се, међутим, никада не исцрпљује. Тако и менаџмент, као и свако знање уосталом, као живи организам, неизбежно прима вибрације савремене  светске економије, али на стабилним стубовима структуре може да очува једну компанију целовитοм усред озбиљних превирања и у стању је да новим прилагођавањима стратегије и приоритета постиже и на крају оствари њен опоравак.

          Пословни свет, управо зато што носи у себи елемент конкурентности, увек ће представљати највећи изазов онима који подробно проучавају понашање, принципе и индикаторе функционисања организације и администрације у процесу светског пословања.

          Нико не може да пропише магичне рецепте за економски успех и развој једног предузећа. Оно што пак може да чини, у оквирима научне одговорности која му припада, јесте да осветљава параметре које је историја показала као принципе sine qua non у научној пракси.

          Ове принципе сам, кроз своје лично систематско и научно истраживање, пронашао и проучио унутар Атонске Републике и као знање за могуће даље коришћење прилажем их у виду личног искуственог записа читаоцима ове књиге.

          И пошто једна проблематика рађа пет нових, овај приручник претендује да постане повод за нове истраживачке подстицаје, који ће сакупити материјал за једно ново писано дело .

   До новог сусрета.

[1]  CEO (од енгл. Chief executive officer) је међународно прихваћена скраћеница која oзначава главног извршног директора једне организације, у овом случају предузећаили компаније. Главни извршни директор је онај ко доноси стратешке, лидерске, менаџерске, извршне или друге кључне одлуке у организацији. (прим. прев.).